Zvao se je časnik Časni
Nikad nije časio ni časa
Otišao je i k nečastivom,
Časno.
Kao časnik.
Sa srebrnim časovnikom
koji je uvijek pokazivao,
točno časova.
Častio je sve redom,
čas simo,
čas tamo.
Svaki čas – i ćaskao
Ma svaka mu čast.
Časnost je odlika
svakog časnog časnika,
koji ne časi ni časa,
da častan bude.
Čašnošću se hvali,
svaki časnik.
Čašu diže,
pa je slavi.
Izčašio je ruku,
čašćeći druge
i nazdravljajući časno.
Časno je pružajući,
časnim ljudima.
Častohlapivi časnik ,
otišao je nečasno,
izgubivši čast,
od časnih ljudi.
Ostavio je časne ljude
koji su još imali tu čast,
da ga isprate časno
na zadnji počinak,
u zadnji čas.
Pokopali su ga sa časovnikom
koji je dobio za čast,
dok je služio časno,
sa časnim ljudima.
u časničkoj postrojbi
“Časovničari”
Bila je čast poznavati ga.