Na ovom linku možete pročitati članak u originalu sa imenima i prezimenima glazbenika koji su u tome sudjelovali, ja njihova imena neću objaviti zbog toga što ovu informaciju ne mogu potvrditi ili provjeriti , no osobno vjerujem u tu opciju, oduvijek sam sumnjao u tako nešto, pa čak i mnogo složenije od toga, a mislim da to nije zaobišlo (a i zašto bi) i Riječku rock scenu.Da li je ovo istina ili je to sve netko izmislio i sa kojom PORUKOM odlučite sami. Za mene ovo otvara i pitanje nesreće Toše Proeskog koja je sve samo ne slučajna. I ako sadržaj tog članka po mojem mišljenju ima potpuno drugu namjenu i mislim da je s ovime nekome poslata direktna poruka – koju razumije samo druga strana.
Ovo mi više sliči kao neka opomena.
Nemojmo zaboraviti ulogu Riječkog novog vala u to doba koja je bila jako važna, ali i ljude koji su u to bili umješani kako direktno tako i INDIREKTNO. Recimo u članku se ne spominje list MLADINA i njihovi suradnici, itd.itd.
Pa evo tog članka u punom sadržaju sa imenima i prezimenima izvođača: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/30107/Udba-krojila-Yurok-scenu
Ovdje je članak prenesen copy/paste bez imena samo sa inicijalima protagonista
Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državnebezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990.godineukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, ublizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljaladomove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak,je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.
Operacija Miljacka
Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova nažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne deje.
Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom.Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao naj urbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićemi Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku.I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.
Z.Č. već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
“Z.Č. je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza,Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”
U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Č. regrutovan. A onda se pojavila panikakada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u K.K, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Č.
“Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezlo sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu A, Đ. N, K K, B A, Ž i R iz Z, M B , mali Z A iz C J, I T, J H, J S, V D, Z L i mnogi drugi.”
“Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Č povratničk album.”,
Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.
Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se tolikibrojljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.
“Č povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Č ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Č je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio B.”
Ratne trake
Služba državne bezbednosti je bila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u eteru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali uslužbi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”
Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.”
“Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je
neke od njih pisao K L a da ih pevaju Z N, A R i M P. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis su za ovo vrtić.”
Dvostruki agenti
Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj I T, vođe i glavnog autora grupe V. “I je radio za nas. Negde u vreme albuma “L C” kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i T lojalnost
pomerala ka Nemcima. “Nisam siguran da je T izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa V snimi pesme na engleskom”
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo B, Č i A držali pod gvozdenim stiskom.”
“Album D J na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “A I je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru D J iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u B D.”
Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čaki u domenu rokenrola. “J H je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “M m (z r H)” maslo zagrebačkog odeljenja.”
“Nema nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama P, priveli smo L Z davidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”
Ibarska magistrala
“Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput P k”, naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba
između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a
drugi put na D R.” Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana C J nisu čista posla. “Z je ubrzo
napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca,praviJugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti zanimljivo ako Ž
ikada progovori, on zna celu priču.”
Sadašnja scena
Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dostatalentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rock sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DBkontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.”
Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu”angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu B. da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije,nažalost.
Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.
chat wih me
