KRATKA BASNA: KANARINAC I VRABAC
Jedan kanarinac je jednom davno uhvaćen na Kanarskim otocima, valjda je po tome dobio ime – kanarinac. Stavili su ga u gajbu. Iz široke slobode gdje je mogao slobodno letjeti, odjednom se je našao u gajbi – u skučenom prostoru. Od njega su očekivali da im ljepo cvrkuće i pjeva – i on im je pjevao.
Slijedeće generacije kanarinaca , izlegle su se u kavezu.
Više nitko od tih ptica nije znao za nepregledna prostranstva u kojima su nekad slobodno letjeli.
Ta gajba nalazila se je u jednoj sobi, a ta mala soba je bilo jedino što je kanarinac iz gajbe mogao vidjeti. U gajbi je imao osnovne stvari, vodu hranu ljuljačku i dvije prečke, po kojima je skakutao i cvrkutao čitav dan.
Na kraju sobe koju je mogao vidjeti, bio je velik prozor, sa kojeg se je nešto naziralo, ali on nije znao što je to i nije ga zapravo bilo ni briga, jer imao je sve što je trebao imati….u svojoj gajbi koja mu je bila dom.
Jednoga dana kroz prozor u sobu, uletio je obični vrabac iz obližnjeg šumarka.
Sletio je pored kanarinčeve gajbe i jeo ispala zrna, koja su bila oko gajbe.
– Hej tko si ti – cvrkne kanarinac prema vrapcu
Vrabac podigne glavu i ugleda prelijepu pticu prekrasnih boja i perja.
– Ja sam vrabac – odgovori smeđi vrabac, gledajući u neobičnu pticu
– Pa outkud si ti došao – upita ga kanarinac
– Iz obližnje krošnje – odgovori vrabac
– Kakve krošnje – upita kanarinac
– Pa krošnje stabla,.. tu ispred kuće – živne vrabac
– Pa gdje je ta krošnja – cikne kanarinac
– Pa tu ispred kuće – živne vrabac.
– Ma dajjj zajebavaš me,..pa ja te nikada nisam vidio – kaže kanarinac vrapcu
– Ma ne zajebavam te, živim tu u obližnjoj krošnji,.. tu odmah ispod prozora…..
– Pa kako te ja nisam nikada do sada vidio – cikne kanarinac uspravivši se znatiželjno na prečki
– Nisi ni mogao, kad živiš zarobljen u toj gajbi….
– Kako misliš zarobljen,..pa ja sam potpuno slobodan….
– E nisi, mi ptice vani letimo slobodno po nebu, a ti živiš u gajbi…
– Ma daj stari,..ne seri mi te gluposti, valjda ne vjeruješ u ta sranja koja pričaš,…ti mene zajebavaš, pa ne postoji ništa dalje od ovoga svijeta u kojem živim,..ma daj,. kakva jebena krošnja daj,..vidi,.. tu mi je voda, hrana, ljuljačka, ugodno mi je i toplo i pjevam cijeli dan,..osim kad sam prehlađen – tužno završi kanarinac…
– Kad ti kažem izvan ove sobe postoji ogromno prostranstvo kojeg zovemo nebo i po kojem možeš letjeti, možeš pronaći hranu, vodu, partnericu, ma sve… kaže mu vrabac i te podigne pogled prema stropu sobe.
– Ali da ti kažem još nešto,..nastavi vrabac,…poslušaj me dobro,..
– Pogledaj gore na strop,… iznad tvoje gajbe visi komad stropa, koji je puknuo i može ti svaki čas pasti na glavu,… i ubiti te.
Kanarinac pogleda u pukotinu i kaže:
– Ma daj šta bi mi palo na moj svijet, pa već tu godinama živim i nikada se ništa takvoga nije desilo…
– Ja ti samo kažem – cvrkne vrabac….po mome, nećeš dočekati jutro… – mudro procjeni vrabac..
U to se začuše koraci iz druge prostorije i vrabac poput metka izleti kroz prozor.
U sobu je ušao čovjek, a kanarinac je zapjevao.
Pred veče, čovjek je pokrio gajbu sa kanarincem, sa tamnim platnom, a kanarinac je stavio glavu pod krilo i zaspao.
Tom prilikom sa stropa je palo malo melte po platnu. Čovjek je pogledao u strop i ugledao komad velikog bloka melte koji se je odvojio od stropa iznad gajbe.
Uhvatio je gajbu i odnesao je u drugu prostoriju…
Ujutro je skinuo platno sa gajbe – a kanarinac je veselo zapjevao.
Nakon nekog vremena u sobu kroz prozor uleti vrabac.
-Hej ti, ..zdravo prijatelju – zapjeva kanarinac
– Rekao si da ću do jutra biti mrtav, a vidiš živ sam i zdrav.
Vrabac priđe gajbi, cukne dva zrna sa poda sobe i kaže.
– Da te gazda nije premjestio u drugu sobu sada bi bio mrtav.
– Ma koju drugu sobu – važno i napuhano će kanarinac
– Nema druge sobe, pa pogledaj u istoj sam sobi – pobjedonosno će kanarinac
– Nisi gazda te je premjestio u drugu sobu – inače bi sad bio mrtav – mirno će vrabac
– Madaj stari šta ti pričaš, ..izmišljaš budalaštine, pa pogledaj sve je tu voda hrana, prečka ljuljačka, koja druga soba, šta izmišljaš, jučer si rekao da ću poginut a živ sam – i zapjeva…
– A blago tebi – kaže vrabac u bradu i odleti….