PA DI SI KOMPA….

Neki glupi dan, nit je kiša, nit je sunce.
Nisam se obrijao par dana, išao sam samo po neke CD-e u grad i trebao sam se odmah vratiti kući.
Tako sam bar mislio.
Pješke, bez auta, ona šetnja,..kao direkt do negdje i nazad, bez zaustavljanja. Stavio sam kapu na glavu, da me nitko ne vidi, jer ne priča mi se sa nikim,…i spustio sam se u centar.
Hodam Korzom .
Nema puno ljudi, već će skoro pa mrak.

Pred samom trgovinom, u koju sam htio već ući, sa lijeve strane vidim tipa, koji mi maše sa dvije ruke u zraku ko da vozim avion.
Okrenem se i pogledam ga i pomislim – maše nekom drugom, ne meni.
Ja bi dalje, kad on počne vikat:
-Ejjjjjjjj
-Kooooompaaaa, čekaj….. i opet podigao ruke u zrak i maše.
Ubrzo skontam, da na toj strani nema nikoga osim mene.
Gledam prema njemu, a on mi maše i viče:
-Čekajjjjj kompaaaa…evo meeee

Priča sa nekim likom na sredini korza i zatim ga pozdravi i krene prema meni.
Dok prilazi, pokušavam otkriti tko je to, bar po izgledu face, no vidim samo veliki smiješak na njegovom licu, dok mi prilazi i vidim da je vidno sretan što me vidi.

– Pa de si kompa, ajmo nešto popit.
Nisam mu ni dospio odgovoriti, a on me je već zagrlio i rekao.
– Znaš li ti koliko se mi godina nismo vidjeli…ajd’ jel’ znaš da vidim
– Neznaš je li… 30godina brajko, 30 godina se nismo vidjeli.
Za to vrijeme hodamo i ulazimo u obližnji kafić i sjedamo u kut. Sve u hipu.
On me vodi pod rukom kao slijepca.Gotovo da me unesao u kafić.

Mozak mi radi 300 na sat, ali ne kužim tko je to, pa ne kužim, da ga jebeš, a neugodno mi je sad pitati….
Čovjek bi se mogao i uvrijediti

-Šta’š popit, može vodka  a,….. piješ li još vodku,ha,…ha ha ha ha brajko moj…
Vidim zna da pijem vodku, ali još se ne mogu sjetiti….ali ne sjećam se da sam sa nekim bio kompa, tko na takav način govori, zateže onako zemljački, takve izbjegavam, ali jebiga ja poznajem i upoznao sam tako mnogo ljudi i radio sam sa svakakvim  ljudima,…pa valjda ću skužit odakle se poznajemo.
I pita on mene….

-Pa gdje si ti meni kućo stara, šta radiš?
-Ma, evo bavim se kompjuterima..i…
-Kompjuterima – začuđeno me pogledao, pogledom punim strahopoštovanja i divljenja.
-Kompjuteri ,ha…i otvorio usta u čuđenju.
-A šta ti je sa onim poslom od prije….
-Ma prestao sam, ima već dvije godine biti će evo sad, za novu godinu.
-Znači snalaziš se, dobro,….. ma dobro, samo da si ti meni živ i zdraf
-Ma ne brinem se ja za tebe, ti si se uvijek znao snaći…ha ha ha  ..jel tako??
-Jes se oženio, imaš li djece i još čitav niz drugih pitanja…
-Negoooo, …Šta ti je sa sestrom?
-Ma još je na faksu tamo, zajebava se s tim već šestu godinu – odgovorim s negodovanjem.
Vidim poznaje mi sestru, ali još uvijek ne mogu naći poveznicu, odakle ga poznajem.
-Jel viđaš štogod Vesnu?- pita me onako kratko iz verdra neba , između redaka

O jebote ovaj me poznaje iz 1980, kada sam hodao sa Vesnom jedno kratko vrijeme, a Vesna se nedavno doselila u moje susjedstvo gotovo pa zgrada do mene.
-Ma viđam je viđam,…. kupila je neki stan gore kod mene na Bulevardu i preuredila ga, bavi se nekretninama.
-Ma nemoooj, ko bi reko,….. al’ dobra je pička bila – Haaa?? –  pritom me laktom cimne u moj lakat i nasmije se.

Razmišljam i tražim poveznicu 80-te , Vesna, moja sestra, zna da sam svirao…ali ne pomaže.

-Nego kaži mi jel si vidio šta Sinišu njega isto nisam vidio,..pa  od kad se je ženio.
– Aaa Siniša, ti je na platformi negdje u Indoneziji,već duže vremena-odgovorim mu sigurno.

Zbrajam :
Poznaje mog bratića Sinišu, moju sestru, zna za Vesnu, pa jebote nikako skontat koji je to lik…

-Na platformi – pun nevjerice me pogledao ravno u oči, …
-Ma nemoj me jebat,….pa šta on nije gradio neku kuću skoro?
-Je gradio je kuću , ali radi na platformi, kuću je završio – odgovorim mu sigurnim glasom
-Konobar daj vamo još dve vodke,…cigarete nam daj,…jeel pušiš ti…ha
-Ma ne, ne pušim davno sam presto,..odgovorim
-E to ti je pametno, da se meni toga odvić, ..uf

I tako mi popili jedno šest tura , a ja bio na prazan želudac, pa me puklo malo u glavu.
I konačno se ja odlučim pitati njega, da malo razbistrim situaciju i posložim lončiće.
– A gdje si ti, šta ti radiš kompa,…ništa mi se ne hvališ?
– Ma ja bolan, bio u Holandiji, pa tamo nešta radio, pa me gazda izjebo ,nije mi platio, pa sam mu ja uzeo lovu, pa me tužio, pa sam bio u buksi godinu dana…..
-Sad sam se vratio i gledam nešto otvorit tu tu u Rijeci.

Mozak mi stoji i tražim poveznicu, ali je ne mogu naći.

-A jel’ viđaš Branka?
-Kojeg Branka ? – pitam ja njega.
-Pa Branka Matića što je snama služio u Strumici.

Upssss.

Sranje, ja nisam bio u vojsci, istog momenta imao sam osjećaj da sam se zaledio i našao sam se u vrlo jebenoj situaciji.

-Bogme ga nisam vidio ima već sigurno 10 godina- ispalim ja ko iz topa i čekam rezultat
U sebi sam se molio da je odgovor točan, jer ja ovog lika nikad u životu nisam vidio – ali očito ni on mene.

– Ma on je otišao u Njemačku negdje s početkom rata i od onda ga nisam ni čuo ni vidio…… govori lik i pali cigaretu.
-Iskreno da ti kažem ni ja – odgovorim…..
-Sreli smo se poslije vojske 1 ili 2 puta.(huhhh ovo je OK)

Razmišljam 100 na sat, kako se sada izvući iz ove situacije, čim prije, joooj ….sranjeeee,

-A jel Mirsad još u Rijeci ili je ošo za Zagreb..?
Nastavlja ovaj, a oči mu se sjaje ko da plače. Skoro pa mortus pijan.

Mislim da je ošo u Zagreb, mene nije bilo tu neko vrijeme pa ti ne bi znao reći ..kažem ja i vidim da tip leluja pogledom. Nakon jedno par minuta tišine tip se naslonio na naslon od separea i zaspao.
Pričekao sam jedno dvije minute i tek kad sam vidio da ne mrda , polako sam ustao i doteturao do vrata od kafića i nestao u sporednim ulicama staroga grada.

Jebiga CD-e nisam kupio. Više od tri sata, vodio sam razgovor sa tipom, koji me nikada nije vidio u životu do danas, za kojeg neznam kako se zove, niti on zna kako se ja zovem, razgovor je tekao standarnim temama kao kuća žena djeca, auto i slične pizdarije.I da nije spomenuo Strumicu i služenje JNA, ja bih stvarno bio uvjeren da me čovjek poznaje.
Popili smo gomilu cuge, srećom platio je on, nije mi dao da platim ni jednu rundu.
Kad sam ja rekao:
-Daj da ja jednu platim…. on bi me zagrlio i rekao. kompa,..nema šanse….ili…..ma ne dolaziš u obzir.
Nije me čak ni jednom oslovio sa mojim imenom.
Tko zna, tko sam ja njemu bio ta tri sata, jedno je sigurno – to nisam bio ja.

P.S.
Od tog dana obavezno pitam odakle se poznajemo?

Sreo sam ga još jednom prilikom na Korzu pogledao je prema meni , ali ja sam se pravio da ga ne poznam, srećom pustio sam bradu u to vrijeme, pa nije bio siguran.

PRIČA DRUGA
Hodam gradom, oko 2, žena i ja nešto trabunjamo i taman ugledam jedno dobro dupe, ali cijela koka je dobra, baš dobra, rijetkost na Korzu i kad sm se već okrenuo da usavršim promatranje guze,  na tri merta od mene ugledah tipa oko 190 koji me pogleda ravni u oči i kaže:
Ooooooooo jebote vidi njega…..?????!!!!!!
Tip ima bradu , kapu na glavi, skijašlki skaf i rukavice, pa u svemu tome izgleda još krupniji.
Skida rukavicu i pruža ruku prema meni da se rukujemo, a ja zadnju desetinku sekunde probavam prepoznati lice sa koje dopire veliki smješak,…ali ništa. 0 bodova.
Pružim ruku i njemu i pozdravim ga .
I baš onog momenta kad sam ga htio pitati, da me podsjeti od kuda se znamo , on nastavi…
Jebote pa tebe nigdje nema…Pa gdje si ti??
Baš sam neki dan pitao za tebe.
Mozak mi radi 100 na sat, ali bez rezultata, neznam tko je to iako mi djeluje nekako poznato.
U nekom izgubljuenom kutu mozga, kontam da je netko iz glazbenog miljea, kompe,…ali nemogu se sjetiti da ga jebeš.
Neki dan sam baš sjedio sa Elvisom i Ričijem u Opatiji u Monokiniju i pitao ih za tebe.
O jebote postaje sve više kompliciranije, a sve se dešava u desetinkama sekunde.
Pa nastavlja
– Pa de si ti jebote nisam te vidio ja već neznam od kada
Konačno dolazim na red i kažem mu da sam najprije godinama bio izvan Rijeke svirajući po otocima i Istri, a onda sam počeo raditi kompjutere pa sam stalno opet negdje gdje me se ne vidi – ili doma…
Sve mi je za to vrijeme lik poznatiji i poznatiji….., ali ne mogu ga skontat gdje pripada.

Prije nešto više od godinu dana odlučio sam ovakve razgovore prekinuti u startu i osobu pitati odakle se točno poznajemo, jer se je dešavalo da sam sat vremena pričao sa nekim,a da nisam znao sa kim pričam.
Jednog dana sam rekao dosta pa ko se ljutio neka se ljuti, ali bolje da znam sa kim pričam nego da poslije ispadne da nisam ja onaj Pero koji je sa njim bio u vojsci – a to mi se je već desilo.

Ali eto sad nikako da uletim sa tim pitanjem, a da bude stvar još bolja tip mi je, sve više poznat i poznat…
Kad smo već došli do ovdje onda idemo dalje.
Prekinem ja njega direkt u glavu i pitam:
-A ti sviraš li još ?
Tog momenta pogledao sam ga u oči i prošao me neki trzaj nesigurnosti , jer me je lik pogledao nekako čudno kao da sam ga pitao pitanje koje se njega nikako ne tiče.
– Ma neš vjerovat , prošli tjedan sam kupio gitaru u Trstu, dok sam čekao ženu da kupi…nešto…
Naašao sam baaaaš originalni Mexički statokaster.

O jebote gdje smo to došli kad je problem pronaći “originalni” mexički stratocaster.
Kakav je to strat?? – misli mi prolaze kroz glavu dok ga slušam.
-Mexički originalni strat?? – upitah glasno u nedoumici da li sam čuo baš tu frazu ispravno..
…znaš onako sunburst kao što je imao Clapton, baš onako, dobro nije original…..ali je kopija…..

I tako…

Uvijek u nekoj kompi postoji neki Žile, ..pa di si Žile, …Žile ti to ima sigurno,…ma pitaj Žileta, .si vidio koju pičku je Žile jučer ulovio, ..Ajmo Žileeeee, …Žile dobio po pički jučer,…Žile kupio auto , si vidio,…Žile ideš s nama
,…a daj Žile šta si pizda, …Žile bre,….

Sjetrio sam se….. to je bio Žile,……. pa jebote….. šta odmah nisi rekao , to sam ja  Žileeeeeeeeee…….

by kostelac88@gmail.com